Savska ljubavna – ”Možda”

Sreo sam je jedne noći
u Roku, tamo poslije ponoći.

Odtad se i u menzu rijetko krene,
ma nije do gužvi, nego do mene…

Ili… možda je do njena dva oka,
što me slucajno ugledaše te noći u Roka.

Možda je i sretnem, možda je u paviljonu mom
pa da naiđe slucajno i okrene pogled za mnom.

Pa da je zovnem na kavu ili caj,
meni svejedno, samo da vidim njenih ociju sjaj…

Iz Slavonije nije, iz Međimurja jos manje,
s juga je negdje, gdje se žito ne žanje…

Možda, možda se nekad sudbina poigra s nama,
ne brinite stanari, prvo cu reći vama…